Postoji nekoliko veoma zastupljenih poker tell-ova koje većina svežih igrača vrlo brzo iskusi (npr. drhtanje ruke kad ima monster, gledanje u čipove odmah posle flopa kad ga isti pogodi itd.). Većina njih se mogu naći u knjizi Mike Caro-a "Book of Tells". On praktično deli tell-ove u dve kategorije:

Svesni tell-ovi su kada igrači namerno glume slabu ruku u situaciji kada imaju jaku (npr. duboko uzdisanje, blebetanje dok bet-uju, sleganje ramenima itd.), ili pak se prave samouvereni i jaki kada im je ruka slaba (npr. gledaju vas direktno u oči i ne sklanjaju pogled pri blefiranju i sl.).

Nesvesni tell-ovi su kao što su već pomenuto drhtanje ruku, gledanje u čipove. Svesni tell-ovi su, dakle, tell-ovi gde se igrač svesno i namerno ponaša na odredjeni način, ne bi li uticao na vaše odluke i igru, u svoju korist. Novi igrači padaju na ovakve zamke non stop.

U principu, Mike Caro-ova knjiga je dobra za početak, ali definitivno ne i dovoljna za ozbiljnije igrače. Što se tell-ova tiče, veoma je bitno da iako niste akter u nekoj ruci, pažljivo posmatrate ostale igrače za stolom koji su ušli u ruku i ispratite njihovo ponašanje. Za ovo je potrebno dosta vežbe i koncentracije. Svaki igrač ima specifičan tell. Vaš posao je da nadjete razliku u načinu odigravanja dve ruke nekog igrača. BILO KAKVU RAZLIKU! Ako uočite nešto što se ponavlja - uočili ste tell! Igrač A bi npr. mogao da se počeše po uvetu kada dobije ruku, a da to ne uradi ako ne dobije, igrač B bi mogao, isto tako npr. da udahne duboko kada blefira, a da to ne uradi kada ima ruku. Igrač C bi mogao da ima venu na vratu ili čelu koja totalno poludi kada ima kartu, a igrač D bi mogao da ima istu takvu venu kada blefira. Zato je teško pohvatati sve tell-ove za stolom. Medjutim, onog trenutka kada uočite tu razliku pri odigravanju ruku - vaši su! Sada je bitno ispratiti tu ruku do kraja i čekati da se pokažu karte. Tada je još samo potrebno da povežete jačinu ruke koju je pokazao igrač čiji ste tell primetili u toj ruci, i to vam govori da li mu je to tell kada je jak ili kad blefira! U ovakvim situacijama se ponekad isplati ići do kraja sa slabim kartama ako niko drugi ne prati, naravno ako ne košta mnogo, jer vam je bitno da vidite šta je igrač imao u ruci!

Primeri:
1. Marko je za vašim stolom. Pošto pažljivo posmatrate kako ko odigrava ruke, primetite da u nekim rukama bet-uje sa najvećim apoenima čipova (npr. ulaže 1x10k), dok u drugim koristi manje apoene (npr. 2x5k ili 10x1k). Primetite takodje da često menja apoene kojima bet-uje iz ruke u ruku. Naiđe tada ruka u kojoj bet-uje baš 10x1k čipova, neko ga raise-uje i on fold-uje. Par ruku nakon toga neko ga plati i on pokaže full kečeva koji je dobio na flopu, a pri tom je ulagao samo velike apoene (5k, 10k). Povežete u tom trenutku da pokazuje slabost koristeći manje apoene i imate ga!

2. Milan je za vašim stolom i celu partiju baca pogled na karte u ruci kad je na njega red da igra. Vi mu tada izmerite vreme koliko gleda u karte. Kada pogleda u njih, vi počnete da mu brojite, i skoro svaki put izbrojite do 6-7 pre nego što on digne pogled i stupi u akciju. Nakon nekog vremena u nekoj od sledećih ruku, primetite da niste izbrojali ni do 2, a on je već odreagovao i to sa raise-om. Neko ga isprati i on pokaže kečeve. Od tog trenutka je vaš!

To su samo neki od primera na šta bi trebalo da obratite pažnju. Krucijalno je, dakle, da primetite razliku u odigravanju ruku, povežete je sa pokazivanjem jake/slabe ruke i onda stupate u akciju! Kada osetite jaku ruku, fold-ujete JJ pre flopa! Slično tome, kada osetite slabu ruku, raise-ujete sa 82 offsuit! Zvuči lako, zar ne? Nije, ali recimo da je dovoljno za početak!

od Dutch Boyd-a