Odaćemo vam ovde jednu malu tajnu. Ako verujete da se znanje o pokeru svodi samo na gledanje u protivnike i lov na njihove tell-ove, grdno se varate! Mnogi poker igrači (pogotovo sveži), često žive u zabludi da je uočavanje tell-ova i blefiranje - sve. Slično tome, od mnogih ljudi se može čuti nešto tipa "ja nikad ne bih mogao da igram poker, katastrofa mi je poker-face", ili "nikako ne bih bio dobar u pokeru jer ne umem da lažem i da ostanem hladan, tako da ne bih umeo da izblefiram". Ako ste se pronašli među ovim izjavama, onda bi ovaj članak trebalo za vas da bude prijatno iznenadjenje! Iako je veoma bitno da kontrolišete emocije u toku igre, i što manje odajete svoje karte gestovima, daleko je bitnije da dobro poznajete osnove igre!

O čemu je ovde zapravo reč? Šta je to što odvaja dobre i prosečne igrače od vrhunskih? Odgovor je: sposobnost čitanja ruke tj. sposobnost brze i tačne obrade informacija koje ste prikupili u vezi nekog igrača na osnovu njegovog načina odigravanja ruku i njegovih bet-ova i korišćenja te informacije da biste što tačnije ocenili šta on u datom trenutku može da ima u ruci! Praćenje protivnikovih šablona bet-ovanja, i procena šta protvnik jeste, a šta nije u stanju da uradi na osnovu tih šablona, dosta vam olakšava posao. Tako se izjava "čitati protivnika", ustvari svodi na pretpostavku o tome šta protivnik misli u datom trenutku, i pokušaj da se na osnovu njegovog šablona igre proceni zašto je odigrao baš tako tj. šta ima u ruci. Da ne dodje do zabune, teško da će vaš protivnik svaki put kada čeka boju da smaže celu noblicu, a kad ima 2 para prvo će da je prepolovi i da poliže fil. To bi zaista bio sjajan tell, ali ovoliko očigledni tell-ovi su ipak rezervisani za filmove. Međutim, većina profesionalnih igrača, bi voleli da mislite kako im je najjači adut to što mogu da vas "čitaju kao knjigu", tj. da znaju šta imate u ruci čim vas pogledaju. Ovo jeste moguće, ali samo kod novih igrača sa prenaglašenim tell-ovima, dok u većini slučajeva vrhunski igrači prave procenu na osnovu konkretnog bet-ovanja protivnika, a ne na osnovu facijalnih tikova.

Možda ne bi trebalo da vam otkrijemo sledećih par činjenica, ali ipak hoćemo. Radi se o taktici zastrašivanja koju mnogi profesionalci koriste da biste se vi osećali nelagodno. Razmislite malo o ovome: odmah nakon što vi bet-ujete (blefirali ili ne), vaš protivnik momentalno fold-uje ili vam pak, plati. Ovo baš i nije nešto zastrašujuće, zar ne? A zamislite sada da se protivnik pre svog poteza zagleda u vas. I ne skida pogled. I to traje. I traje. I traje. I za to vreme npr. broji svoje čipove kao da će da raise-uje. E u toj situaciji ćete se već malo oznojiti, pogotovo ako zaista blefirate. Možda se nećete baš oznojiti ako ste malo čvršći, ali vam sigurno neće biti prijatno da lik bulji u vas. Cela ta igra je čisto iskustvo i ništa više!

Skoro uvek, igrač zna tačno šta će da odigra u roku od samo par sekundi. Mogli ste to da primetite na World Poker Tour-u zahvaljujući skrivenim kamerama koje gledaocima otkrivaju karte. Bila je tako npr. ruka u kojoj je Dave "Devilfish" Ulliot ušao u igru sa 5 i 2, i bet-ovao. Igrač protiv kojeg je igrao tu ruku je na to odgovorio sa all-in-om. Iako je bilo jasno da će Dave da fold-uje, on je utonuo u duboko razmišljanje da li da prati ili ne, pri tom se igrajući sa svojim čipovima. Zašto je Dave uradio ovako nešto? On je ipak iskusan profesionalac koji je momentalno znao da neće da zove all-in sa tako slabim kartama.

Postoji više mogućih odgovora na ovo pitanje. Možda je samo hteo da sačuva obraz, da ne ispadne da je dizao na katastrofa lošu ruku. Mada je mnogo verovatnjie da je želeo da se igrač koji mu je dao all-in malo preznojava. Želeo je da ga učini što nervoznijim, da mu puna 3 minuta svašta prolazi kroz glavu, pre nego što njegov protivnik ipak fold-uje. Mnogi igrači će nakon tako napete situacije bili toliko rasterećeni, da će se zapitati sledeći put da li da uđu u ruku sa dotičnim protivnikom! E to je upravo ono što je Dave "Devilfish" Ulliot hteo da postigne. Hteo je da zaplaši protvnika. Cilj mu je bio da ako protivnik samo pomisli da ga izblefira neku ruku, moraće da bude spreman u 3-5 minuta terora! To je prosečnim igračima kap u punoj čaši stresa za već dovoljno napetim stolom, da će od tog trenutka igrati samo kad imaju jaku ruku. Ovo našem profesionalcu samo olakšava dalju dominaciju za stolom!

Nemojte se plašiti niti biti opsednuti tell-ovima. Ne bi trebalo se usresredjujete previše na njih i tako trošite energiju i koncentraciju. Bila je jedna zanimljiva situacija pre par godina, kada se u Mirage-u za istim stolom našlo par neprekaljenim ali ozbiljnijih igrača. Bili su veoma sveži i orni za igru, ali njihova igra i fokus se svodio samo na međusobno buljenje i čitanje tell-ova. Buljili su čak i u igrače koji nisu ušli u ruku. Pomalo smešno, zar ne? Bili su totalno opsednuti time, da su totalno zanemarili šta se zapravo dešava u ruci (ko je bet-ovao, ko je raise-ovao itd). Umesto da su bacili akcenat na način igre i šablon bet-ovanja protivnika, trošili su silnu energiju "trenirajući pogrešnu grupu mišića". Kada sagledamo sve što je rečeno, trebalo bi ipak istaći da sve što kažete/ne kažete u toku partije pokera, je isto kao i nešto što možda nesvesno radite očima/rukama, i može lako nekome otkriti koliko vam je jaka ruka. Vrhunski igrači pokera će primetiti gotovo sve, a neki od njih imaju i veliki dar za čitaju govor tela. Dakle, nikako ne želite da potpuno izbacite tell-ove iz vašeg poker repertoara, ali bi možda bilo pametnije da na njih bacite malo manji akcenat.

Evo lepog primera kako se nositi u situaciji kada neko bulji u vas. Ako je to protivnik koji je dobar, iskusan, jak poker igrač, gledajte da što možete manje radite bilo šta. Suprotno, ako osetite da je protivnik slabiji, neiskusan igrač možete probati da ubacite koji lažan tell, i time izmalipulišete njegovu odluku u vašu korist. Možete čak i da prokomentarišete nešto, u zavisnosti od toga šta mislite da je potrebno da biste ga naveli na tanak led. Kod velikih igrača ovo obično ne pali i prozreće vas momentalno. Takođe, ako velikom igraču ne pokažete nikakav znak slabosti i vodite računa o svojim tell-ovima, on će vam i dalje uporno govoriti da vas "čita kao knjigu" ili "ima u šaci". Ali znajte, to je sve samo deo taktike zastrašivanja.

od Daniel Negreanu-a